„Regularne migracije predstavljaju jedan od najefikasnijih načina za popunjavanje nedostatka radne snage u određenim sektorima privrede. One mogu doprineti ekonomskom rastu, inovacijama, kulturnom obogaćivanju. Igraju ključnu ulogu u održavanju infrastrukture, pružanja usluga i postizanju razvoja. Međutim, potrebno je da ovu priliku iskoristimo na adekvatan način, u suprotnom postoji rizik od porasta sive ekonomije i eksploatacije radnika ili u najgorem slučaju trgovine ljudima“, naveo je Srđan Barac, specijalni savetnik ministra, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije na otvaranju konferencije „Liberalizacija pristupa tržištu rada: potencijali regularnih migracija i prevencija rizika od prekarnih zanimanja i trgovine ljudima“ koja se održala 14. i 15. oktobra u Beogradu.

U 2023. godini Republika Srbije je izdala 52.185 dozvola za rad strancima. U pitanju je porast od 48% u poređenju sa 2022. i 120% u poređenju sa 2021. godinom. U 2024. godini do danas podneto je preko 67.000 zahteva za radnu dozvolu. Uzimajući u obzir dosadašnju praksu da se odbije 10 odsto podnetih zahteva, očekuje se da i ova godina bude rekordna.

„Uslovi rada prekarnim zanimanjima često nisu sigurni, što ostavlja radnika u ranjivoj poziciji. Prekarni radnici su podložni eksploataciji, a migranti su jedna od najosetljivijih grupa. Migranti koji rade u prekarnim uslovima nemaju dovoljno zaštite što stvara mogućnost za zloupotrebe i čini ih potencijalnim žrtvama trgovine ljudi. Trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava - globalni problem koji uključuje prinudni rad, seksualnu eksploataciju i druge oblike savremenog ropstva“, naveo je Barac i podvukao da države, institucije i civilno društvo moraju sarađivati na razvijanju mehanizama za prevenciju trgovine ljudima i zaštitu ugroženih ljudi. „Odgovornost nije samo na državama koje šalju radnu snagu, već i na državama domaćinima, kao i na privatnom sektoru koji zapošljava radnike“, rekao je.

Zoran Pašalić, Ombudsman i Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima Republike Srbije istakao je da institucija na čijem je čelu ima krajnje ozbiljnu i vrlo tešku ulogu – da daje periodične i godišnje izveštaje u oblasti zaštite i trgovine ljudima.

„Mi smo ti koji sublimiramo rad glavnih institucija u zemlji i to dajemo na uvid, ne samo domaćoj javnosti, već i van Republike Srbije. Iz tog razloga vodićemo računa s kim i kako sarađujemo, cenićemo doprinos svakog ko se bavi ovom problematikom. Izvešaj koji budemo dali biće zaista tačan“, rekao je Pašalić.

Donatella Bradić, programska koordinatorka za Zapadni Balkan Međunarodne organizacije za migracije (IOM) rekla je da do povećanja broja izdatih dozvola za rad strancima nije došlo samo u Srbiji, već da se isti trend prepoznaje i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Na Zapadnom Balkanu je zabeležen porast od 74% u broju izdatih radnih dozvola stranim radnicima između 2022. i 2023. godine.  U Bosni i Hercegovini je u 2023. godini izdato 4.586 radnih dozvola, u poređenju sa 3.780 u 2022. (+21%). U Crnoj Gori je u 2022. godini izdato 29.319 privremenih boravišnih i radnih dozvola, uglavnom za sezonske radnike.

„Moramo da uzmemo u obzir ove brojeve, da učimo i iskoristimo prednosti. Imamo praksu koja će nam pomoći da iskoristimo transformativni potencijal migracija. Koristi od dobro vođene migracije mogu biti ogromne i ubrzati napredak ka ciljevima održivog razvoja, u skladu sa njegovim obećanjem da niko neće biti izostavljen“, rekla je Bradić.

Daniela Funke, direktorka GIZ Srbija navela je da migracije za GIZ predstavljaju veoma važnu temu koja se stalno razvija, kao i da je konferencija posvećena ključnim tačkama koje su za nju relevantne.

„Fokus je kako definisati pravce za unapređenje nacionalnih sistema, kako ojačati regionalnu saradnju kroz razmenu iskustava i znanja među ključnim akterima i kako se pozabaviti značajem i zaštitom ljudskih prava. Odlučili smo da migracije sagledamo iz perspektive od 360 stepeni, da zaista pokušamo da sagledamo iz svih uglova, kako bismo osigurali da politike i prakse ne odgovaraju samo kratkoročnim izazovima“, navela je Funke.

Dodala je da će migracije radne snage sigurno ostati prisutne, zbog čega su potrebne sveobuhvatne politike za njihovo regulisanje, da budu uređene kako bi benefiti od njih bili najveći mogući, a štete smanjene na minimum. GIZ je na ovom putu važan partner vladama regiona, a i blisko sarađuje sa partnerima iz Međunarodne organizacije za migracije, kako bi osigurao da migracije globalno budu bezbedne i izvođene u skladu sa pravima.

Dvodnevni događaj organizovali su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Gesellschaft (GIZ) GmbH, kao i uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Na njemu su učestvovali predstavnici nadležnih državnih institucija, tužilaštva, sudova, nezavisnih institucija, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i akademske zajednice iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Republike Srbije.