Šta je to što jednu svestranu osobu, sa afinitetima od farmacije do kriketa, i uspesima u svemu čega se dotakne, primora da se upusti u neizvesno putovanje iz Bangladeša ka Evropi?

Za Bapija, život je bio udobno predvidljiv. Kao odličan student, diplomirao je na Farmaceutskom fakultetu, a zatim prešao na medicinu, magistrirajući potom marketing. Paralelno sa akademskim, nizao je i sportske uspehe u kriketu.  Tokom studija, zaljubio se u koleginicu, stupili su u brak i sa lakoćom i nadom svojstvenom mladima, balansirali su studije, brak i karijere.

Činilo se da život ipak otvara drugačije poglavlje, jer je multinacionalna farmaceutska kompanija u kojoj se Bapi isticao vrednim radom i sposobnostima, uspinjući se ka liderskoj poziciji, zatvorila ogranak u Bangladešu zbog promena u poreskom režimu. U međuvremenu, Bapijeva porodica se uvećala za dva člana, dogodila se pandemija COVID-19 i Bapi je bio prinuđen da pronađe način da ih izdržava. Vratilili su se u svoje selo Čapai Navabgonij gde je otvorio malu lokalnu apoteku.

Bapi je poželeo sigurniju budućnost za svoje dve ćerke negde u Evropi. Pored toga, njegov veliki san da zaigra kriket za reprezentaciju Bangladeša raspršio se zbog enormne uplate koju je morao da plati samo kao „ulaznicu“ u kriket klub, uprkos izvanrednim rezultatima koje je postizao.

Preko rođaka je saznao za posrednika u zapošljavanju sa ponudama za posao u Evropi. Agencija mu je obećala pristojan, nadzorni posao u fabrici nameštaja na Kosovu* i da će posle godinu dana moći da dovede svoju porodicu i pribavi papire da slobodno putuje po Evropi.  Davnašnja želja da se jednog dana možda nađe u Španiji, gde se nastanio njegov rođak, ili Velikoj Britaniji, izgledala je ostvarivo.

„Stigao sam na Kosovo* samo da bih saznao da fabrika nameštaja ni ne postoji. Agencija me je prevarila i umesto svega dogovorenog, primorala na težak građevinski posao”, priča Bapi, prisećajući se užasa kada je saznao da su ugovor i radna dozvola zapravo lažni.

Nadalje, njegovo putovanje je postajalo sve opasnije i sve rizičnije. Pocepan mu je pasoš, pretili su mu nožem, oduzeli mu mobilni telefon.

Uz nekoliko neregularnih prelazaka, prvo sa Kosova* u centralnu Srbiju, zatim u Bosnu i Hercegovinu, pa u Hrvatsku, Bapi je ponovo vraćen u Srbiju. Na ruti je sreo još četiri migranta kojima je manipulisala ista agencija.

Upravo u jednom od privremenih prihvatnih centara u Kantonu Sarajevo je video plakat IOM-a za dobrovoljni asistirani povratak i od tad ga pomisao da se bezbedno vrati svojim ćerkama nije napuštala.  

„Starija ćerka je moja desna, a mlađa ćerka leva strana srca“, kaže Bapi i dodaje:

 "Osećam se celim samo kada sam sa njima."

Uprkos pretrpljenim teškoćama i brojnim opasnostima, Bapi nikada nije poklekao. Kada se našao u bezbednosti centara za azil, najpre u Tutinu, pa u Krnjači, na društvenim mrežama se oglasio o lažnom posredniku pri zapošljavanju, upozoravajući mnoge na manipulativne usluge ove agencije. Čak je uspeo da pokrene pravni postupak za podnošenje tužbe u Bangladešu.

Preduzetnički duh ga nije napustio, pa već planira da ponovo otvori apoteku ili možda da uđe u poljoprivrednu delatnost sa svojom suprugom, koja je inženjer poljoprivrede.

Kako se bližio dan povratka u Bangladeš preko IOM AVRR programa, počeo je da nedostaje svima, jer je nesebično pomagao drugima, učestvovao u svim aktivnostima centara, uvek nasmejan i preduzimljiv.

Ljudima koje je upoznao na ovom putu, migrantima i svakome ko je delio sličnu sudbninu, Bapi odlučno poručuje:

„Svi imamo snove. I niko nikada ne bi trebalo da se igra tuđim snovima!"

IOM omogućava efikasne, inovativne i prilagodljive kanale za redovne migracije kroz uspostavljanje, unapređenje i širenje redovnih migracionih puteva sa posebnim fokusom na mobilnost radne snage, uključujući saradnju sa zemljama porekla, u koje spada i Bangladeš.

U skladu sa Globalnim kompaktom za migracije, IOM jača nacionalni sistem da omogući siguran, dostojanstven povratak, readmisiju i održivu reintegraciju migranata u njihove zemlje porekla ili treće zemlje.