Sve dok su javni i privatni sektor u raskoraku, pobeđuju trgovci ljudima. Moramo zajedno da radimo da zaštitimo žrtve.


Tags: 
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, IOM, migrant, un

Radna snaga u svetu nikada nije bila mobilnija – od baštovana u Kaliforniji do bankara u Singapuru. Bilo da je reč o peraču sudova u Rimu ili dizajneru u Londonu, svedoci smo da je ljudska ambicija u pokretu i da svako, kvalifikovan ili ne, sa radnom dozvolom ili bez nje, teži identičnom cilju: kako da iskaže svoje talente na onim tržištima gde će mu se to najviše isplatiti.

Prosta ekonomija je okidač za ona putovanja koja počinju snom o boljem životu i mogu da rezultiraju  značajnom koristi za društvo, kako u zemlji porekla, tako i u zemlji odredišta, kada su ta putovanja izvedena na bezbedan i regulisan način. Ali, nažalost, u momentu kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, podsećamo da su migranti veoma često izloženi nesrazmernom riziku od eksploatacije i zloupotrebe dok traže bolje zaposlenje daleko od njihovih domova.

Svake godine milioni migranata su žrtve trgovine ljudima unutar i van granica njihovih zemalja i dospevaju u zamku prinudnog rada. U nekim situacijama, muškarci i žene su silom prinuđeni da rade, trpe nasilje, pretnje ili psihološke manipulacije. Često se zateknu zaduženi usled neregularnih procesa zapošljavanja ili uslova zaposlenja, a istovremeno se suočavaju sa ogromnim pritiscima od porodica i zajednica koji se ponekad zaduže kako bi neko krenuo u potragu za poslom.

Drugi vidovi eksploatacije, donekle manje opasni, su rad pod otežanim okolnostima, za minimalne zarade, suočavanje sa skrivenim odbicima od zarade i nerazumnim ograničenjima tokom radnih i slobodnih sati. I ovakve zloupotrebe takođe povređuju migrante i krše njihova prava. Ovakve zloupotrebe mogu da se dese u bilo kojoj karici lanca snabdevanja u industriji i vrlo lako mogu da se sakriju brojnom papirologijom. Kao potrošači, dok neprestano tražimo proizvode i usluge sa niskim cenama, moramo da imamo u vidu radnike koji prave ove proizvode i pružaju nam usluge.

Trgovina ljudima prisutna je u današnje vreme u svim zemljama i u bilo kom sektoru ekonomije. Bilo da je reč o proizvodnji kafe, odeće ili građevinskoj industriji, jedno je sigurno: nema radnog okruženja ili zajednice imune na trgovinu ljudima. Ova pojava toliko prožima sve sfere društva da joj se jedino može suprotstaviti globalnim pristupom. Posebno potrošači moraju da se udruže sa vladama, lokalnim udruženjima privrednika i da zajedno zahtevaju pristojne uslove rada za sve. Svi moramo da insistiramo da u lancima snabdevanja nema trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije.

Već vidimo znake promene. Sve veći broj kompanija preduzima akcije unutar njihovih lanaca snabdevanja, a sve veći broj vlada razvija nove politike i regulatorne mehanizme koji će njihovo poslovanje učiniti odgovornijim. Civilno društvo ima takođe značajnu ulogu u zagovaranju prava migranata i obezbeđivanju pristupa zaštiti i pomoći koja im je potrebna.

Jedan poznat primer. Ne tako davne 2015. svet je postao svestan široko rasprostranjene zloupotrebe radnika u ribnjacima u jugoistočnoj Aziji. Stotine ljudi naporno je radilo u uslovima nalik ropstvu. Vladama često nedostaju sredstva da aktiviraju zaštitne mere, koje mnogi poslodavci zaobilaze.

To počinje da se menja. Potrošači i veliki trgovinski lanci, svesni negativnog uticaja zloupotrebe lanca snabdevanja, sada zahtevaju veću transparentnost. Isto važi i za vlade. Usvajaju se novi zakoni, koji zahtevaju veću odgovornost od međunarodnih snabdevača tržišta morskom hranom.

I dok su ovi pozitivni trendovi ohrabrujući, ostaje još mnogo toga da se uradi. Ovom prilikom ću se fokusirati na glavni izazov, a to je mobilizacija privatnog sektora kako bi se osiguralo da migranti koji su bili zlostavljani dobiju pravni lek i pravdu koju zaslužuju.

Pored ulaganja neophodnog truda, kompanije mogu i moraju da preuzmu odgovornost za štetu učinjenu njihovim radnicima i moraju da osiguraju sve moguće korake kako bi pomogli žrtvama trgovine ljudima da se oporave. To se može postići tako što će tesno sarađivati sa vladama, organizacijama civilnog društva, međunarodnim organizacijama, kao i samim žrtvama. Države imaju najveću odgovornost da posvete pažnju trgovini ljudima i zaštite žrtve. Uspostavljanjem jačih veza između privatnog sektora i javnih napora da se pomogne žrtvama trgovine ljudima, zajedno možemo da ponovo izgradimo slomljene živote.

Ranije ove godine, Međunarodna organizacija za migracije, agencija Ujedinjenih nacija za migracije, lansirala je set praktičnih uputstava za kompanije kako bi se suprotstavile ovom izazovu. U skladu sa okvirom Ujedinjenih nacija „Zaštiti, poštuj i pruži poravni lek“, uputstva IOM-a za pružanje pravnog leka opisuju brojna sredstva koja se mogu ponuditi u ovu svrhu žrtvama eksploatacije, u saradnji sa lokalnim vladinim i nevladinim akterima.

Ovo podrazumeva obezbeđivanje pristupa sistemima podrške žrtvama, kao što su medicinska ili psihosocijalna podrška; premeštanje žrtava u nova poslovna okruženja; mogućnost dobrovoljnog povratka u zemlje porekla; podršku za oporavak, rehabilitaciju i reintegraciju kada je moguće. Kompanije bi takođe trebalo da kontinuirano unapređuju mehanizme izveštavanja, zaštitu uzbunjivača i prevenciju dalje štete.

Sve više kompanija se udruženo bave rizicima na koje nailaze u lancima snabdevanja, ali pružanje pravnog leka žrtvama trgovine ljudima ostaje nova oblast na kojoj privatni sektor treba da radi. Stoga moramo da udvostručimo napore kako bismo osigurali da podrška žrtvama trgovine ljudima postane ključni stub u našem radu. 

Vilijam Lejsi Sving, generalni direktor Međunarodne organizacije za migracije

 

Svake godine milioni migranata su žrtve trgovine ljudima unutar i van granica njihovih zemalja i dospevaju u zamku prinudnog rada.