Nepotpuni podaci ostavljaju decu izbeglice, migrante i raseljene u opasnosti i onemogućavaju im pristup osnovnim uslugama


Tags: 
Podaci; Izbeglice; Migranti; Deca; Tražioci azila; IOM

Njujork, 15. februar 2018 – Na nepotpune podatke koji se odnose na izbeglice, tražioce azila, migrante i interno raseljena lica, koji ugrožavaju živote i zdravlje miliona dece u pokretu, upozorile su agencije Ujedinjenih nacija i njihove partnerske agencije. „Poziv na akciju: zaštita dece u pokretu počinje sa boljom bazom podataka“, koji su uputili Međunarodna organizacija za migracije (IOM), UNICEF, UNHCR, Eurostat i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazuje kolika je važnost baze podataka za razumevanje obrazaca globalne migracije i razvoj politika podrške ranjivim grupama poput dece.

Poziv na akciju potvrđuje alarmantne nedostatke u dostupnosti, verodostojnosti, pravovremenosti i pristupačnosti podataka i dokaza koji su od suštinske važnosti za razumevanje kako migracija i prisilno raseljavanje utiču na decu i njihove porodice. Na primer:

  • za samo 56 odsto izbegličke populacije pod mandatom UNHCR-a postoji zabeležena informacija o starosnoj dobi;
  • samo 20 odsto zemalja ili teritorija sa bazom podataka o interno raseljenim licima usled konflikta, dele lica po starosnoj dobi;
  • gotovo četvrtina zemalja i teritorija nema razvrstane podatke prema starosnoj dobi migranata, uključujući 43 odsto zemalja i teritorija u Africi;
  • nedostatak informacija o deci migrantima i raseljenima lišava pogođenu decu zaštite i usluga koje su im potrebne.

“Potrebni su nam pouzdani, bolji podaci o deci migrantima kako bismo ih zaštitili i kako bismo garantovali njihov najbolji interes. Razvrstavanje podataka prema starosnoj dobi, polu i poreklu mogu da informišu kreatore politika o stvarnim potrebama dece migranata. Na ovaj način će se osigurati da nijedno dete nije izostavljeno i eksploatisano. Sva deca migranti imaju pravo na brigu i zaštitu bez obzira na njihov migracioni status”, rekao je Vilijam Lejsi Sving, generalni direktor IOM-a.

Lorens Čandi, direktor za podelu podataka, istraživanje i politiku UNICEF-a, naglašava da manjkavosti informacija značajno podrivaju našu sposobnost da pomognemo deci.

“Deca migranti, pogotovo ona bez pratnje, često predstavljaju lake mete za one koji bi im naudili. Ne možemo brinuti o bezbednosti dece i pružiti im životno spasavajuće usluge tokom tranzita, kao i na njihovim odredištima, ukoliko ne znamo ko su oni, gde su i šta im je potrebno. Apelujemo na zemlje članice da nadomeste ove nedostatke pouzdanim, razvrstanim podacima i da unaprede saradnju kako bi podaci mogli da se dele i upoređuju“, rekao je Čandi.

Volker Turk, UNHCR-ov pomoćnik visokog komesara za zaštitu, napominje da mnoga deca izbeglice, iskusila su ili svedočila zastrašujućem nasilju i patnji u njihovim zemljama porekla, a ponekad i tokom svog bega u potrazi za zaštitom i bezbednošću. Kako je istakao, oni zaslužuju i potrebna im je briga i zaštita, a kako bismo im je pružili, potrebni su nam podaci o njihovom identitetu i potrebama.

„Ne postoji veća oblast u kojoj je koordinacija podataka i jačanje kapaciteta važnije nego u oblasti sa decom, pogotovo najranjivijom”, rekao je on.

Stefano Skarpeta, direktor za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja u OECD-u,  ističe da je vreme od suštinskog značaja kada je reč o integraciji u obrazovanje.

“Uspeh ili neuspeh u ovoj ranjivoj dobi može imati dugoročne posledice po tržište rada. Samo sa sveobuhvatnim znanjem, na osnovu odgovarajućih podataka, možemo identifikovati i baviti se potrebama ove dece, bolje ih zaštiti i unapređivati njihove veštine i sposobnosti dok prolaze kroz sistem školstva ka tržištu rada“, istakao je Skarpeta.

U mnogim zemljama, dostupni nacionalni podaci ne uključuju informacije o starosnoj dobi migranata i izbeglica, polu i poreklu, ili o tome da li putuju bez pratnje ili sa njihovim porodicama. Različiti kriterijumi za starosne kategorije i za beleženje podataka čine razvrstavanje veoma izazovnim. Zbog toga je teško napraviti tačnu procenu o tome koliko dece je u pokretu širom sveta. Podatak o broju dece koji se neregistrovani kreću preko granice, broj raseljenih ili onih koji migriraju unutar granica ili dece koju su ostavili roditelji migranti su čak i oskudniji. Dok postoji pozitivna globalna migracija, sa decom i njihovim porodicama koje se kreću dobrovoljno i bezbedno, iskustvo migracije za milione dece nije ni dobrovoljno niti bezbedno, već puno rizika i opasnosti.

Deca koja nemaju pristup bezbednim i regularnim migrantskim rutama često skreću ka neregularnim i opasnim putevima, izlažući se riziku od nasilja, zlostavljanja i iskorišćavanja. Mnoga deca izgube svoje živote na opasnim, neformalnim migrantskim rutama, udavljeni u moru ili izgubljeni u pustinji, ali njihova smrt ostaje nezabeležena i neregistrovana.

Tokom 2016. godine, više od 12 miliona dece širom sveta živelo je kao izbeglice ili tražioci azila, dok je procenjenih 23 miliona dece živelo kao raseljena lica – 16 miliona kao posledica konflikta i sedam miliona zbog prirodnih katastrofa. Ipak, tačan broj dece prognane iz svojih domova ostaje nepoznat i pretpostavlja se značajno veći nego što se procenjuje zbog manjkavosti u izveštavanju i podacima.

U nedostatku pouzdanih podataka, rizici i ranjivosti sa kojima se suočavaju deca u pokretu ostaju skriveni i nepoznati. U pojedinim kontekstima, deca koja nelegalno prelaze granicu mogu biti zadržana pored odraslih ili im je sprečen pristup uslugama koje su ključne za njihov zdrav razvoj, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Čak i u zemljama sa visokim prilivom, nepoznat je broj dece izbeglica i migranata van škole jer se ne broji.

Deca migranti iz Prihvatnog centra Vranje, Srbija.